Boja tišine

Kadar je gotovo prazan — horizont je toliko tanak da bi mogao nestati. Iznad njega poslednja dnevna svetlost širi se nadaleko, a zlato se rastapa u nežno ružičasto. Ispod, odraz se produbljuje u indigo, boju daljine i tišine. Površina je dovoljno glatka da nebo i vodu zamagli u jedan neprekinut prostor.

Nema orijentira, samo ton i temperatura. Nebo tamni, a ne gubi toplinu; more svetli, a ne pomera se. Fotografija deluje kao da lebdi, kao da se vreme presavilo u boju.

Ovo je svetlost u mirovanju — više nije dan, a još nije noć. Trenutak koji ne drži ništa osim tišine i nekako ispunjava sve.