Vatra koja cveta iznad tišine

Zlatni prasak ispunjava gornji deo neba i brzo se širi, dok mu se ivice krune tankim plavim iskricama. Tragovi se blago povijaju; gravitacija počinje da ih vuče nadole čak i dok još sijaju. Vazduh ispod njih svetli poput ćilibara, zasićen dimom i preostalom svetlošću. Svaka linija udaljava se od središta poput otkucaja srca koji beži iz tela.

Slika zamrzava vatru pre nego što se rasprši. Zlatna boja dominira, gusta u jezgru, a prema spolja se rastvara u blede plave niti. Kontrast je tih, ali potpun — toplota nasuprot svežini, težina nasuprot prostoru.

Ostaje obrazac energije zadržan u mirovanju. Prasak bi mogao biti cvet, talas ili sunce koje izlazi na pogrešnom mestu. On je i eksplozija i pauza, svetlost koja pokušava da nadživi noć.