Rub noći viđen odozgo

Tanka linija horizonta svetli: bledo žuto se preliva u indigo. Ispod njega, mreža svetala prati ljudsko prisustvo po zemlji. Najsjajnija grupa označava srce grada; ostala svetla blede prema spolja, rasuta poput žara koji pada.
Gornja polovina kadra gotovo je čista tama, prostor koji deluje beskrajno. Donja polovina podrhtava od bledih obrazaca; putevi i naselja jedva su vidljivi pod plavetnilom koje se produbljuje.
Ono što počinje kao jednostavan pogled s neba pretvara se u nešto apstraktnije. Svet ispod deluje minijaturno, a boje deluju više kao odraz osećanja nego stvarnosti. Između dana koji bledi i noći koja čeka, fotografija zadržava jedan tih dah.