Plovilo pod zvezdama

Noć je potpuno pala, osim što jedan mali čamac ostaje na svom mestu na jezeru. Sa njegovog trupa svetlost se izliva u širokim plavim slojevima i preseca crnu vodu. Sjaj prati krivinu površine i polako bledi, sve dok ne nestane u senci. Iznad, blede zvezde ponavljaju svetlost ispod sebe — male, udaljene, ali postojane.

Odraz čamca pruža se tanak i zlatan, podrhtavajući tamo gde se voda susreće sa vazduhom.

Slika je jednostavna: jedno svetlo, jedno nebo, beskrajna tama. Ipak, u njoj ima kretanja — osećaja da je vreme usporilo do jednog otkucaja srca i tihe sigurnosti da nešto pronalazi svoje mesto u praznini.