Jutarnji odsjaj na krmenoj palubi

Lu Heng stoji kraj ograde i opušteno drži dvogled, sa gumenim okularima priljubljenim poput zatvorene misli. Jakna je boje suvog peska; šavovi hvataju uske linije svetlosti. Četiri signalne lampe penju se uz nosač kraj njega — prozirno staklo smenjuje se sa crvenim, dok metalna kućišta hvataju svetlost. Iza svega horizont je izbledeo, a more i nebo stapaju se u isti bledi ton.

Ništa dramatično se ne događa. On ne osmatra vodu; dopušta da svetlost prodre u njega. Sočiva vise u prostoru između namere i odmora. Vetar pomera samo rub kaputa. Metal palube vraća tanak odsjaj, a nosači lampi daju kadru tih ritam. Prizor više liči na zadržan dah nego na pozu: čovek, malo svetlosti i ravno jutro koje se pruža dalje nego što slika može da obuhvati.